Misli mokre čarape

Guns and Roses nekad i sad

2010-09-25T12:16:00.000-07:00

Ovim što ću ovde napisati ne želim nikome da namećem svoje mišljenje. Jednostavno, želim da izrazim svoje čuđenje u vezi nekih stvari, t.j. u vezi nekih komentara na netu, koji mi nikako nisu jasni. Ja razumem da su svi koji su bili na koncertu u Beogradu oduševljeni njime. I, da, u pravu ste svi koji će ovo pročitati: ljubomorna sam na one koji su bili tamo, jer ja nisam, a neko moje prvo poimanje rock i metal muzike vezuje se baš za to ime: Axl Rose. Nikada neću zaboraviti kako sam (budala, priznajem xD ) krila da volim ovaj bend (pih, detišnjar sa sela sa svega 7-9 godina), jer su u mom kraju sva deca volela NKOTB, a od pomena imena GnR im se dizala kosa na glavi. A ja krišom slušala Don't cry... No, da ne dužim. Čitajući komentare o koncertu na raznim sajtovima našeg sveštenomučenika blagoslovenog interneta, evo šta me začudilo:

Ja stvarno ne znam kako uopšte možete da upoređujete ove Gunse i Gunse s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka. Nisam bila na koncertu, ali sam slušala snimke na Youtube-u i mogu da kažem da postava zvuči perfektno. Međutim, ona nikako ne može da se uporedi sa onom starom postavom iz prostog razloga što je tehnologija sada mnogo razvijenija nego tad. Takođe, tada je bilo mnogo teže postati poznat i slavan, jer je mnogo manje ljudi imalo dostup medijima kao što je internet. Da su oni tada imali toliko loše svirke, nalik svadbarskim tezgama kao što neko reče, nikada ne bi ni postali poznati, a kamoli slavni. To su dva potpuno različita benda, dva perfektna benda i ovaj bend sada ne treba da se zove Guns and Roses. Iz prostog razloga što ovi ljudi, koji sad sviraju u bendu, nisu bili tu od početka. Na njih nije pao teret uzdizanja celokupne mašinerije GnR do najviših vrhova. Sigurna sam da bi im danas, u moru perfektnih bendova, bez imena Guns and Roses koje nose, bilo mnogo teže da se probiju do prvih mesta svetskih rang lista. S druge strane: pokušajte da uporedite nove članove Guns and Roses- a i njegove bivše članove, ali ne ono što su bili devedesetih, nego ono što su sad. Verujem da bi ih Sleš sam oduvao i mislim da nije fer da upoređujete svirku sadašnjih članova GnR- a sa Slešovom svirkom devedesetih. Takođe, samim piznavanjem ovog benda kao GnR, vi isključujete ulogu ne samo Sleša, nego i stradlina i Dafa i svih ostalih bivših članova benda u svemu. Vi ne priznajete njihovo stvaranje ideje o Gunsima, ne priznajete njihov duh u pesmama. Pozdrav.

2010-06-07T03:34:00.000-07:00

Ponekad, kad talasi života požele da me odvedu
ko zna gde, ringišpil se vrti bez moje kontrole, klackalica bezglavo
udara gore- dole, ja samo udahnem i zapevam. Bar tako uvek želim da uradim. Ali dođu nekad oni trenuci. Dođe nekad da čovek zaplače. Dođe da bude neutešan. Dođe da mu je ceo svet lud i naopak. I prođe. Tada se kaže milion reči- nekada s namerom, jer smo dugo čekali na trenutak, nekada nas ponese nagon, pa se posle kajemo jer smo nekoga povredili, krivo optužili, iygubili nekoga. Vredi li se onda kajati? Da li negde gore postoji starac sa belo bradicom, koji starno oprašta kad se pokajemo? Treba li uopšte misliti o tome?
Zašto zadavati sebi glupa pitanja dok vreme traje i život prolazi i dokazuje nam da to isto vreme i nije baš tako trajno, da i ono ima rok? A nekada nam se neki dan čini daleko, kažemo sebi da ima vremena. I u celoj toj ludnici da li zaboravimo na taj dan? Da li ga stavimo tamo negde duboko u duši da spava? Da li ga dajemo drugima da ga ljuljaju dok se mi zanimamo nekim drugim stvarima? Kako bilo, taj dan jednom dodje nezvan, i mi nismo spremni da ga lepo ugostimo. Važnije su nam bile druge stvari. Taj dan jednom dodje i mi ne znamo šta da radimo s njim. Kako da ga utrošimo, kako da ga ispunimo.
Zato sam ja mišljenja da ni jedan dan u životu ne treba da se čeka. Svi oni treba da se žive. Dati svakome poseban lik, posebno odelo- to je čar. Kad dođe poslednji dan' osvrnućemo se za sobom i pomirisati sve te lepe trenutke. I biće nam duša čista.
Ili, ako već čekamo, čekajmo nevažne stvari, a sada radimo ono što je važno! Tako će nam se te nevažne stvari, kada im dođe vreme, činiti jednako važnima kao što su nam važne neke zaista važne stvari. Tako će nam svaki dan biti ispunjen i nećemo ni stići da brojimo!

Добро јутро, Југославијо!!!

2010-04-28T12:58:00.000-07:00

-Нема више Југославије.
-Ууууу,шта причаш, одавно је нема, ти ко да си залутао.
-Нема? Е има!
-Ма дај бре не зезај ме!
-Са'ћу да ти покажем.

Пре извесног времена добијем ти ја награду- била сам вредна па сам послала мејл и добила албум првенац мог већ омиљеног бенда "Арт Дилер". Отприлике за пар дана стиже мени писмо. Ја га, сва срећна, узимам у руке и,ваљда због узбуђења, мучим се да га отворим. Случајно га окренем и видим: на њему она бела маркица и на њој ладно пише Југославија! Јоој, радости! Имате ли појма како је када једно такво писмо падне у руке једног југоносталгичара? И у њему упакован омиљени це-де! Музика која враћа наду и веру у то да ће се нешто ипак променити и да ће квалитет заузети место које му припада на нашој музичкој сцени! И тако, ја се занесох том оптимистичном мишљу и вратих себе у седамдесете, када ме још није ни било. Ваљда нисам била ни у плану. Рекоше моји да су хтели да ме абортирају, па се предомислили. А после сам ја дала узбуну- тражила да се родим пре времена. Ех, увек сам ја нешто извољевала, и та прва ствар је била по мом. Нисам се родила баш тог дана кад сам хтела, али јесам неки дан касније, али опет пре термина. Е не може моја мама секи да спрема пире и пљескавице! Морам ЈА да се родим прво!
И тако, вратим се ја у те седамдесете и нађем се на Хајдучкој чесми. Редовно то радим. У ствари, радила сам. Сад ми се укус мало променио. Ваљда од оног мора што је бачен шећер у њега, а ја се купала тамо. Као мала, била сам једна од оних (а можда и једина) која је замишљала како на том концерту Дугмета пада у несвест. Али, замишљала сам ја и Кају, Зеку и Коњу, па сам остала читава.
Елем, шта се од онда променило? Мало мање падамо у несвест због добре мјузе и мало више се убијамо. Или је и тада било исто, само ми то нисмо знали. Море, брате, нису нас толико тепали са стране.
Него, није то поента приче. Како то говоримо- нема Југославије? И те како је има свуда око нас. Још нас кораци њени прате. Тек онда, када не будемо ништа осећали према тим временима, када нам се крв охлади од оних ратова, када будемо заборавили ону музику, оне идеје, када се Тито не би вртео на телевизији кад год се онима из ње ћефне да га мало продриблају, тек онда ћемо моћи да кажемо да нема више Југославије. Овако, само да вам кажем- у мом пасошу још увек пише да је моје држављанство југословенско. Грађанин сам државе која реално не постоји, родила сам се кад сам ја хтела, а не кад је било одређено да се родим, имам диплому а не радим, дакле- ја сам светско чудо! Или не. Ипак не. Само живим у Србији, а то нигде не пише. Можда само у личној карти коју немам.
За крај, специјална захвалност господину Јокић Дејану који је ових дана онако својски држао оба ножна палца у нади да ћу коначно да склепам овај текст. Хвала му- вредело је и више него што смо се надали! Ако је то стискање палаца проузроковало ширење позитивне енергије која је пак била узрок дешавања неких других, прилично научно- фантастичних ствари у мом животу. Што рече моја сека паметна: "Е, дете, колко си мозак немаш, толко си срећу имаш!"

"Ијууу, господине Крешо- МаГАДаскар, јер тамо магарци носе даске!- цитат из Луткомендије, некада омиљене луткарске серије за децу

2010-03-25T14:05:00.000-07:00

Данас сам опет шврљала по нету. Има дана када ме ухвати носталгија ѕа неким старим временима, којих се тек ко кроз маглу сећам. Па листам странице не би ли ме оне подсетиле, не би ли ми макар на тренутак освежиле та давно заборављена осећања. Тада најрадије слушам дечију муѕику или гледам старе цртане филмове. Ређају се Коцкица, Ципелићи, Евокси, стари Меце Добрићи, Блуфонци... Присетим се Дечије телевизије. Која је то уживанција била! Ту су и не баш толико заборављени вук Вучко, Витез Која... Па еуфорија док слушам "С оне стране дуге".
Листала тако странице, понајчешће youtube и одједном, док сам гледала један од омиљених ми цртаћа, с леве стране монитора приметих наслов: "Луткомендија 3". Хм... Чудно... Прилично непознато... Дај да видим шта је то... Клик на линк и- ИЗНЕНАЂЕЊЕ!!! Још једна врло драга ствар из детињства! Можда и најдража! Годинама сам је тражила, не знајући како се зове.
Шта је, у ствари, Луткомендија? То је, по мени, једна од најквалитетнијих емисија за децу икада напављених на нашим просторима. Луткарско позориште са сијасет интересантних и надасве смешних ликова. И не баш само за децу. Камила која се заљубљује у орла, а онда му пева: "О, зашто немаш четири ноге, па да ѕаједно ходамо по свету... Да обиђемо целу планету и видимо лепоте многе...", мрави и њихов оркестар, затим Арапин који хоће кући, али не може јер камила жели да остане поред орла, па зец, затим мени омиљени лисац писац са наочарама, па сова Јулка, пацов Крешимир...
Сећам се да су ми, поред лисца, омиљени ликови били зец и орао. Тако сам им смислила песму. Неке комшије можда и памте оно моје певушење: "Каја, Зека и Коња иду на Сиње море..." Ако памте то, онда сигурно знају да сам ја лопов од малена! Скоро све речи сам уѕела од старе успаванке коју су неки учили у школици, а ја је знам од како знам за себе- "Ветар Маестрал".
Чудно како од Маестрала и Луткомендије до скоро на нету није било ни трага, ни гласа. На тјубу постоји само један снимак "Маестрала"- неко дете певуши прве две строфе. Снимци Луткомендије су се појавили тек пре десетак дана.
Покушавам да нађем што више података о самом снимању ове серије, али не успевам да нађем баш ниједан, осим тога да је серија снимана у Новом Саду. Негде сам наишла и на податак, који није сасвим сигурно тачан, да је прва епизода снимљена давне 1983. Баш у години када сам ја угледала светлост дана :)
И тако- ми растемо, старимо, а све оно што видимо, чујемо, осетимо, некада остане иза нас. Вреди се замислити и сетити се. Вреди и поклонити по који тренутак тим старим стварима. Ми смо уз њих одрастали, оне су нам давале смернице. Давале су нам осмехе, улепшавале дане, или бар чиниле да нам време брже прође, а њих саме време никада није прегазило. Доказ- памтимо их, макар само кроз сан :) Некад заборавимо имена, некад понеки лик, али ту је увек неко да нас на њих подсети. Онда се врати она стара магија. Опет се смејемо старим стварима, опет смо некако срећнији :)

Вашариште чудних и помало небитних (?) ствари

2010-01-23T15:31:00.000-08:00

Јесам ли у праву када кажем да свако воли да сања? Вероватно нисам. Снова има разних- неко сања лепе снове, неко ружне, неко све одједном, а неко уопште и не сања (некад завидим тим људима што не сањају, а некад се питам треба ли да им завидим). Постоје разна питања у вези снова. Некако се најчешће питамо шта сањамо и зашто. Ево, ја сам синоћ сањала једну свадбу, на којој сам била још 2002. године и на тој свадби типа кога нисам видела бар 3 године и о коме ништа не знам. Прво смо се смејали до суза, а после смо седели и причали, објашњавали неке ствари.Кад сам се пробудила упитала сам се зашто сам баш њега сањала. Онда се сетих да сам јуче на фејсу случајно угледала његов профил на листи мојих пријатеља. Ок, помислих- кажу људи да човек често сања оно што види преко дана, или оно што му се дешава. Што му се дешава? А шта се то дешава? Дефинитивно јуче нисам ишла на свадбу. Дефинитивно је та свадба била пре целих осам година. Шта има сад да је сањам? Дефинитивно тог типа нисам видела три године и сада не знам ништа о њему. Шта ли се дешава с њим? Где ли је? И, одједном, мени сине! Знам зашто сам га сањала! Очигледно је да ме још увек мучи питање које сам поставила себи неких давних дана- да ли је требало да ...? И сетих се тад да се тај разговор прекинуо баш у том тренутку, када смо обоје чекали одговор на то питање-ја његов, а он мој. Е, онда, када сам схватила ѕашто сам сањала, дошло ми је да себи опалим шамар. Зар опет? Шта ми више треба то? Толико је ликова прошло кроѕ мој живот, што квалитетних, што будала и кретена, а ја се опет, подсвесно, или полусвесно, или сасвим свесно, враћам тим старим данима! Коме није досадно да се стално сећа шта је било? Мени. Очигледно, иако покушавам да убедим себе да није тако и често мислим да сам успела у томе. А онда се пробуди моје ја и демантује сва моја убеђења.
А, кад смо већ код вашаришта и вашара и битних и небитних ствари- сетила сам се нечега. Кад сам била мала био је обичај да се сваке године иде на вашар. То је било нешто беѕ чега као да се није могло. Није било ѕамисливо да се не оде на вашар, макар на један дан, углавном вече. Никада нећу ѕаборавити како сам вриштала од стаха чим би ме ставили на љуљашку (да, добро сте прочитали, обичну љуљашку), како сам се на смрт преплашила моторића или како сам цмиѕдрила и досађивала да ми се купи Барбика. И купили су ми, али не ону што сам ја хтела- са дугом плавом косом, него неку другу, са кратком, смеђом. Играла се с њом неколико дана и после јој ишчупала ноге и направила неку фенси фриѕуру. Твистер сам посматрала као осмо светско чудо и то сам једино хтела да пробам, али моји родитељи, поучени пређашњим искуством са љуљашкама, нису смели да ме пусте.
Дошле су године када је, на жалост, та лепа навика одласка на вашар морала да буде заборављена. Или бар повучена у неки други план. Остало је сећање на све те дечије уѕдахе око вашара и на укус шећерне вуне. Остао је и један мој мали обичај, ритуал, како ја волим да кажем. Кад год одем негде где се продаје шећерна вуна, обавеѕно купим једну и обавеѕно је поједем целу. Тако сам се летос улепила истом на турниру у малом фудбалу у Пироту у улици Танаска Рајића, да сам се после једва опрала, али то је драж. То се не да описати речима. Неке такве ствари доказују да свако у себи носи парче малог неба, сачуваног за једно дете, које је некада давно нестало, али ће се вратити, или је већ ту и живи у нама.
Једном су нам на вашару нудили куцу- била је то прелепа мала браон куца, која је коштала милијарду динара. То је, ваљда, била та последња година када смо испоштовали традицију. Нисмо могли да је купимо. А и већ смо кући имали Јоцу. Кад се само сетим, колико смо кућних љубимаца имали- седам паса, шест мачака којих се сећам, т.ј. седам, а ко ѕна колико их је побегло од мене јер сам била прави мали монструм ѕа мачке, четири папагаја. Пас, мачка и папагаји су живели у једној соби. Подносили су се међусобно- принудно. Астор, наш далматинац, је умео да се подноси и сам са собом и то веома често, па се пар пута пео на сто да види шта ту има, па ми сваког дана седимо за столом. Некако је ваљда скапирао да на столу стално има хране, па се, јадничак, понадао да ће пронаћи тај рај. Али мућак!
Колико ствари у животу имамо, ту су, поред нас, увек на дохват руке, а оценимо њихову вредност тек када оне нестану, када почну да нам фале... И када знамо да се више неће вратити. Имала сам једног мачка, звао се Мирко. Последњих неколико месеци пре његовог мистериоѕног нестанка стално се дешавало да, иако сам ја ту- поред њега, он почне да шета по собама и да ме мјауком тражи. Смирио би се тек када му се одазовем. Какав је то доказ љубави... Њему је било стало, а ја сам све некако схватила здраво за готово- искрено сам веровала да он не може да умре, да је посебан и надасве јединствен на овом свету. Али нисам га ценила онолико колико је требало. Много пута је тражио пажњу, а ја бих га шутнула. Није се љутио. Као да је разумео... Тачно је знао шта сме, а шта не сме. Причала сам с њим. Пуно сам причала. Сада га се стално сетим јер, кад немам с ким да причам, дође ми да причам сама са собом, јер њега нема да ме слуша. Али још увек не верујем да је умро и надам се да ће се вратити. А Астор је волео Бору Дугића. Зато га сад и ја волим. Подсети ме на њега. А, кад смо већ код Боре Дугића и код његове музике што природу тако лепо дочарава, мислим да бих требало ових дана да одем до реке. Тамо сам водила све своје псе, Шана је била слепа и упала је у коприве тамо. Од онда, кад год бих је повела у том правцу хтела је да се беси. Шта сам ја ѕнала да је она слепа- била баш лепо, дебело кученце када ми ју је друг поклонио ѕа осми март (он је нашао испред гимнаѕије), донела сам је у кутијици из града.
А, кад смо већ код снова и код тога зашто их сањамо, да ли се некоме некада десило да сања свеце? Или неки праѕник? Зашто сањамо такве ствари? Да ли ти снови стварно имају намеру да нам нешто кажу? Да ли снови, као нешто што није људско биће, уопште могу да имају намеру да нам нешто кажу, или су они, једноставно, репродукција наших мисли? Има ли у њима предсказања? Зашто бих иначе сањала празнике и неке ствари о којима апсолутно појма немам?
Сад, када све ово лепо исписах, питам се шта је ту чудно... Небитних ствари, наиѕглед небитних- довољно. Много пута сам желела да отворим моѕгове свих оних људи које видим на вашару- да видим шта има у њима, о чему брину, размишљају. Увек ме је одушевљавала та маса људи која се у та три дана окупи на једном месту. Док нисам довољно порасла да бих могла да схватим да није важна количина, него квалитет. Сада се питам: ѕашто би ме то интересовало, те туђе мисли око ствари које се мене уопште не тичу?

Request, add...

2010-01-19T13:08:00.001-08:00

Kao što vidite, dragi moji čitaoci, ja pripadam onoj generaciji, koja, hvala Bogu i svim svetima, pripada onim generacijama koje pamte kako je bilo živeti bez neta. Da sam se rodila koju godinu kasnije verovatno bi me bolelo uvo, verovatno bih se smejala onima koji se s nostalgijom sećaju dana kada je retko ko uopšte imao priliku da vidi komp, a kamoli da po ceo dan sedi za istim. Ali nisam. Rođena sam onda kada su u modi bile žmurke, skrivene bake, igre u pesku, klisa, a ne warkraft, pisanje dnevnika, a ne blogova, da ne govorim o pismima. Stvarali smo leksikone, a ne sajber poeziju. Kad odjednom, neko nam reče da je kompjuter bolji. Tada smo ga još uvek zvali kompjuter. Danas mu uglavnom tepamo kao bebi- zovemo ga komp. Pišemo mejlove, gledamo se preko kamera. Valjda je tako lakše da se kaže istina u oči. A šta bi sa onim "oči u oči", onim pravim, kada stojiš pred nekom osobom i drhtiš, da li se isto tako osećaš i za kompom?
A, s druge strane, kada svi nekud odu, a teleoni i pisma su skupi, izlaza nema... Nekada smo puštali ljude da odu, da ih ne vidimo i po nekoliko meseci i da željno očekujemo bilo kakav glas. Sada oni odu i na kraj sveta, a mi samo sačekamo da tamo stignu, da uključe par dugmadi i... već su tu, na pola metra od nas, možda i manje. Šalju nam poljubac, a da li on uopšte nešto znači? Nema veze, mi se radujemo.